Poput svega drugog, i fudbal se vremenom menja, uvode se nova pravila, pokreću se nova takmičenja, neki noviteti budu dočekani sa pozitivnim komentarima, za neke je potrebno da prođe nekoliko godina da konačno budu prihvaćeni.
Upravo tako je i sa temom ovog članka, danas je potpuno prirodno da se za pobedu u fudbalskim takmičenjima dobijaju 3 boda, dok se nerešen ishod vrednuje sa 1 bodom – ovaj sistem bodovanja je globalno zaživeo gotovo 15 godina nakon što je po prvi put uveden u Engleskoj od sezone 1981/82.
Stariji ljubitelji fudbala se sigurno ponekad prisete čuvenog gesla – “dva boda kod kuće, bod u gostima”, to je bio “recept” koji je donosio dobar plasman. Nije bilo preterane potrebe za napadačkim stilom igre jer je razlika između pobede i remija iznosila samo 1 bod. No, igra bez rizika gde 1 osvojeni bod itekako “završava posao”, dovela je do toga da ogroman broj mečeva u svakoj sezoni bude poprilično nezanimljiv i dosadan.
Tako je bilo i u kolevci fudbala, Engleskoj – opredeljenje klubova da najčešće igraju na nerešen ishod, krajem 70-ih godina prošlog veka je dovelo do toga da tribine postaju praznije – u periodu od 1970. do 1980. godine, prosečna posećenost stadiona u tadašnjoj Prvoj Diviziji je pala za 20%, interesovanje medija je takođe bilo u padu a fudbal je stekao reputaciju “nezanimljive, previše defanzivne igre”.
Kada se na pomenuto doda rast huliganizma u Engleskoj, te da “Gordi Albion” nije uspeo da se plasira na dva Mundijala zaredom – 1974. godine u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, i 1978. godine u Argentini, budućnost fudbala na Ostrvu se činila sumorna.
Jedno od rešenja za unapređenje fudbalske igre i vraćanje interesovanja za fudbalska takmičenja u Engleskoj, ponudio je Džimi Hil, nekadašnji fudbaler, čovek koji je obavljao sve funkcije koje postoje u fudbalu i koji je bio poznat po brojnim predlozima za poboljšanje fudbala.
Džimi Hil je predložio potpuno revolucionaran korak – promenu sistema bodovanja, ubuduće bi se za pobedu dobijala 3 boda, umesto dotadašnjih 2 boda. Hilovo obrazloženje je bilo potpuno realno, 3 boda za pobedu će značajno ohrabriti timove da igraju mnogo više napadački nego do tada, što će vremenom povećati atraktivnost fudbala i dovesti da tribine budu pune kao ranije, time će se povratiti zanimanje medija i uvećati ulaganja sponzora.
Ključni sastanak na kom je jedna od tema bio i predloženi novi sistem bodovanja, održan je u februaru 1981. godine. U medijima je glavna vest bio džentlmenski dogovor između vlasnika klubova da se tokom sezone ne dovodi menadžer iz drugog kluba, jer je to često za sobom povlačilo i odlazak igrača za otpuštenim menadžerom i raspirivanje tenzija među klubovima što u “zlatnoj eri” huliganizma nikom nije bilo potrebno.
Promena bodovanja u engleskom fudbalu izglasana je tesnom većinom, dogovoreno je da novi sistem počne da se koristi od naredne sezone – 1981/82. U tom trenutku, mišljenje javnosti je bilo podeljeno, velika većina ljubitelja fudbala nije imala prevelika očekivanja od promene bodovanja, smatrali su da je promena više kozmetička nego što će doprineti boljem fudbalu.
Prvo kolo u narednoj sezoni bilo je najava da vreme dosadnog fudbala prolazi – od 11 mečeva samo 2 su završena nerešenim rezultatom, nijedan susret nije završen bez golova. Naravno, i danas se često dešava da se mečevi u fudbalu završe nerešenim rezultatom, no činjenica da pobeda donosi 3 puta više bodova u odnosu na nerešen rezultat, trajno je uticala da klubovi promene pristup koji je do tada pretežno bio orijentisan na defanzivnu igru.
Slično kao i u Engleskoj, i u ostatku sveta fudbal je negde više a negde manje beležio pad popularnosti, za šta se kao jedan od glavnih razloga navodilo da je igra postala nezanimljiva. Stoga ne čudi što je promena bodovanja na Ostrvu izazvala interesovanje i u ostatku planete. Novi sistem bodovanja posle Engleske je počeo da se koristi u Izraelu, tamošnja prva liga je samo godinu dana kasnije – od sezone 1982/83, uvela pravilo da pobeda vredi 3 boda. Nakon Izraela, novi sistem je 1983. godine uveo Novi Zeland, godinu dana kasnije to je učinio Island, a od 1986. godine pobeda je vredela 3 boda i u šampionatu Severne Irske.
Prva velika liga koja je promenila bodovanje za pobedu sa 2 na 3 boda bila je Prva Liga Francuske, koja je tada nosila naziv Divizija 1. Francuzi su prvi put novi sistem koristili u sezoni 1988/89, međutim nakon te sezone, vratili su se na varijantu u kojoj se pobeda vrednuje 2 boda. Od sezone 1994/95, u Francuskoj je trajno uvedeno pravilo bodovanja u kom pobeda vredi 3 boda.
Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, sve više zemalja je uvodilo sistem pobeda – 3 boda, ali to još uvek nije bila nijedna od 5 najjačih liga Evrope. Preloman trenutak i definitivna potvrda da je novi sistem dobio bitku bila je odluka izvršnog komiteta FIFA da se u grupnoj fazi Svetskog Prvenstva u Sjedinjenim Državama 1994. godine pobeda vrednuje 3 boda.
Bolji način promovisanja novog sistema od korišćenja na Mundijalu nije mogao da postoji, odmah nakon završetka ovog turnira sistem gde se trijumf u fudbalu nagrađuje sa 3 boda uvela je Italija. U to vreme Serija A je bila najjača i najpopularnija liga na svetu, i već posle te prve sezone novog bodovanja u “Kalču”, pravilo 3 boda za pobedu je uvedeno u ostatku sveta: Bundesliga, La Liga, Liga Šampiona, Kopa Libertadores, Prva Savezna Liga SR Jugoslavije – nije bilo više nijedne lige gde se za pobedu dobijaju 2 boda.
Nakon 14 godina od uvođenja u Engleskoj, novo bodovanje koje je predložio Džimi Hil se koristilo svuda u svetu. Uz još neke promene fudbalskih pravila o kojima će biti reči u narednim člancima na našem blogu, bio je to jedan od koraka ka današnjem brzom i zanimljivom fudbalu.
Kako se u YU fudbalu gledalo na novitet iz Engleske?
Kao na “solidan” predlog, ali ipak je domaće rešenje za atraktivniji fudbal bolje od inostranog – pa su tako nastali čuveni “Šajberovi penali”, tako nazvani po predsedniku FSJ Slavku Šajberu.
I u Jugoslaviji je 80-ih godina prošlog veka fudbal bio u prilično delikatnoj situaciji. Reprezentacija se plasirala na turnir EURO 1984 u Francuskoj, ali je tamo izbugila sva 3 meča i čime je završila kao poslednjeplasirana, nakon toga Plavi su nisu plasirali na Mundijal Meksiko 1986 i na EURO 1988. Domaća liga je imala nekoliko velikih afera koje su ozbiljno narušile popularnost fudbala – završnice šampionata u sezonama 1985/86 i 1986/87, slučaj Zjajo…
Bilo je naravno i pozitivnih stvari, dosta dobrih mečeva, odličnih fudbalera, klubovi su u evrokupovima beležili zapažene rezultate: Radnički Niš, Hajduk i Željezničar su u toj deceniji uspeli da se plasiraju u polufinale Kupa UEFA. Inspirisani uvođenjem 3 boda za pobedu u Engleskoj, ali rešeni da taj novitet prilagode situaciji na domaćim prostorima, u Fudbalskom Savezu Jugoslavije su odlučili da uvedu pravilo “penal-bod” – za pobedu se i dalje dobijaju 2 boda, ali ako meč završi nerešeno tada se izvode penali, tim koji pobedi nakon izvođenja penala osvaja 1 bod, poraženi tim ne dobija nijedan bod.
Tako je Prva Savezna Liga postala jedina fudbalska liga na svetu u kojoj nema nerešenog rezultata, već svaki meč ima pobednika. Prema mišljenju ljudi iz FSJ ovaj sistem je onemogućavao bilo kakve zakulisne radnje i dogovor o podeli bodova, i motivisao je timove da igraju na pobedu jer više nema prostora za kalkulacije pošto ne može kao ranije da se igra na nerešen rezultat.
Ovaj način bodovanja, nikad nije bio omiljen među YU navijačima, ali se ipak održao pune 4 godine, sve do poslednje sezone YU lige – 1991/92.
Autor teksta:
Predrag Obradović