Iako u današnje vreme mnogi od nas odraslih pošteno ne pretrče godišnje ni par stotina metara (svaka čast onima koji se redovno rekreativno bave sportom) kada dođe vreme za velika atletska takmičenja redovno se isprate barem finalne borbe u najpopularnijim disciplinama.
Sem onog što je najviše interesantno, a to su naravno osvajači medalja, sa zanimanjem se uvek prati i eventualno obaranje nekog od postojećih rekorda u atletici.
Verujemo da većina Vas zna da ih nabroji barem nekoliko (mi smo pre pripreme ovog članka znali ukupno 4) ipak ćemo Vas podsetiti na aktuelne svetske rekorde na otvorenom u onim najpopularnijim disciplinama Kraljice Igara.
Jusein Bolt je već 14 godina vlasnik rekorda u sprinterskim trkama na 100 i 200 metara. Oba rekorda postavio je na XII Svetskom Prvenstvu održanom 2009. godine u Berlinu. U trci na 100 metara zabeležio je rezultat od 9.58 sekundi, dok je trku na 200 metara istrčao za 19.19 sekundi.
Rekord u trci na 400 metara iznosi 43.03 sekunde, ovaj rezultat je ostvario južnoafrički atletičar Vejd van Nikerk na Olimpijskim Igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru.
Legendarni leteći Kubanac – Havijer Sotomajor, je pre ravno 3 decenije – 1993. godine postavio svetski rekord u skoku uvis sa preskočenih 2 metra i 45 centimetara.
U disciplini skok sa motkom je potpuno drugačija situacija – aktuelni svetski rekord je postavljen u februaru ove godine, kada je atletska mega zvezda u usponu, Armand Duplantis preskočio 6 metara i 22 centimetra. S obzirom da ovaj švedski atletičar ima samo 23 godine, za očekivati je da Duplantis nadmaši trenutni rekord.
Hišam el Geruž je pre 25 godina postavio rekord u trci na 1500 metara, od tada niko nije oborio rezultat od 3 minuta i 26 sekundi koji je ovaj Marokanac postavio u Rimu.
Kenijac Danijel Komen je vlasnik svetskog rekorda u trci na 3000 metara. On je 1996. godine na atletskom mitingu u Italijanskom gradu Rieti deonicu od 3 kilometra istrčao za 7 minuta i 20.67 sekundi.
Amerikanac Majk Pauel je još jedan od rekordera čiji najbolji rezultat dugo nije oboren, on je 1991. godine postavio važeći svetski rekord u skoku udalj sa preskočenih 8.95 metara.
Britanac Džonatan Edvards je 1995. godine postavio i dalje aktuelni rekord u troskoku, na V Svetskom Prvenstvu održanom u Geteborgu, Edvards je preskočio 18.29 metara.
Dugovečni su i rekordi na 100 i 200 metara u ženskoj konkurenciji, oba je postavila Amerikanka Florens Grifit Džojner 1988. godine, kada je 100 metara istrčala za 10.49 sekundi, dok je na 200 metara ostvarila rezultat od 21.34 sekundi.
Godinu dana je stariji aktuelni rekord u skoku uvis za žene, 1987. godine Bugarka Stefka Kostadinova je na II Svetskom prvenstvu u Atletici preskočila 2.09 metara. U skoku sa motkom u konkurenciji dama je i dalje najbolji rezultat onaj koji je postavila Jelena Isinbajeva u Cirihu 2009. godine kada je preskočila 5.09 metara.
Rekord u skoku udalj u ženskoj konkurenciji datira još iz 1988. godine kada je takmičarka tadašnjeg Sovjetskog Saveza Galina Čistjakova skočila 7.52 metra, nadamo se da će naša Ivana Španović da je nadmaši za koji dan.
Da li će neki od ovih rekorda biti oboreni na ovogodišnjem takmičenju saznaćemo uskoro, ono što je sigurno da kao i uvek kada je atletika u pitanju čekaju nas uzbudljiva nadmetanja.