TRIJUMF FOTO ŽURNAL: 14. MART 1954.
Prvi meč Brazila
u žutim dresovima:
mart 1954. godine
TRIJUMF FOTO ŽURNAL:
14. MART 1954.
Prvi meč Brazila
u žutim dresovima:
Mart 1954
Teško je zamisliti da bi 200.000 gledalaca, napunivši stadion kako bi pružili podršku svojoj reprezentaciji, moglo odjednom potpuno zaćutati. Pa ipak, upravo se to dogodilo kada je urugvajski napadač Alsides Giđa postigao istorijski pobedonosni gol protiv Brazila na Svetskom prvenstvu 1950. godine, pretvorivši stadion „Marakana” u pozornicu jednog od najšokantnijih trenutaka u istoriji fudbala.
Taj gol nije samo ućutao brazilsku publiku; ostavio je duboku ranu koja je decenijama opstajala u srcima navijača „Selesaa”, u događaju koji je kasnije postao poznat kao „Marakanazo”.
Usred šoka i gneva, Brazilci su tražili objašnjenje za poraz i nekoga koga bi okrivili za gubitak titule koja je delovala gotovo izvesno. Golman Moasir Barbosa postao je prva žrtva te tragedije. Nakon utakmice, Barbosa je udaljen iz reprezentacije. Ali to mnogim ljudima nije bilo dovoljno. Njegovo prisustvo u blizini brazilskog tima postalo je nepoželjno, kao da je on bio simbol nesreće koja je Brazilu uskratila dugo čekanu slavu.
Njegove patnje nisu prestale ni decenijama kasnije. Godine 1994. jedna televizijska mreža ga je angažovala kao analitičara za Svetsko prvenstvo, ali je Fudbalski savez Brazila navodno intervenisao kako bi sprečio njegovo pojavljivanje na televiziji, strahujući da će on podsetiti naciju na njeno najveće fudbalsko razočaranje.
Barbosa je na to odgovorio rečima koje su postale čuvene: „U Brazilu ubica može da odsluži najviše trideset godina zatvora. A ja i dalje plaćam cenu za grešku koju nisam počinio, i to više od četrdeset godina kasnije.”
Na toj ozloglašenoj utakmici, Brazil je nosio beli dres. Za mnoge navijače, ta boja je postala simbol neuspeha i srušenih snova. Zbog toga je Fudbalski savez Brazila odlučio da odustane od nje i potraži novi identitet koji bi naciji mogao da vrati nadu.
Ironično, na konkursu za dizajn novog dresa reprezentacije pobedio je novinar rođen u Brazilu, koji je izuzetno cenio urugvajski fudbal. Rođen u blizini granice između dve zemlje, kasnije je priznao da je osetio neobjašnjivu sreću kada je Urugvaj pobedio Brazil 1950. godine.
Brazilska sportska konfederacija je 1953. godine, putem lista “Correio da Manhã”, raspisala konkurs za kreiranje nove opreme koja bi sadržala sve četiri boje nacionalne zastave (zelenu, žutu, plavu i belu).
Devetnaestogodišnji ilustrator Aldir Garsija Šle pobedio je na takmičenju svojim dizajnom žute majice sa zelenim rubom, plavih šortseva i belih čarapa – štucni.
Tako je beli dres nestao, ustupivši mesto kultnom žutom dresu koji će vremenom postati sinonim za brazilski fudbal. Brazil nije morao dugo da čeka na povratak slavi. Osvojili su svoje prvo Svetsko prvenstvo u Švedskoj 1958. godine i nastavili da ispisuju jednu od najvećih priča u istoriji sporta, osvojivši pet svetskih titula, od kojih je poslednja stigla u Koreji i Japanu 2002. godine, pod vođstvom Ronalda i Rivalda.
Ovo je restaurirana originalna fotografija reprezentacije Brazila snimljena 14. marta 1954. godine na stadionu Marakana, neposredno pre nego što su prvi put u istoriji istrčali na teren u žutim dresovima u meču protiv Čilea.
Meč je odigran u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo te godine u Švajcarskoj, pred 112000 gledalaca na stadionu Marakana, Brazil je pobedio rezultatom 1:0, prvi gol u novom žutom dresu postigao je Osvaldo da Silva poznatiji kao Baltazar, fudbaler koji će na Mundijalu tog leta nositi “devetku” u selekciji Karioka.