Legendarne sezone Formule 1: 1984 - Prost protiv Laude

Uvod

Sezona 1976, datum 1. avgust, Velika Nagrada Nemačke u Nirnburgringu, Niki Lauda je za dlaku izbegao smrt nakon što je doživeo nesreću u kojoj mu se zapalio bolid. Na iznenađenje svih, vratio se trkama manje od 6 nedelja kasnije. Na kraju te sezone, titula prvaka sveta mu je izmakla za samo 1 bod, šampionsku krunu je osvojio njegov veliki rival Džejms Hant.

To, naravno, nije bilo sve od Laude. Već sledeće sezone, i dalje vozeći za Ferari, po drugi put je postao prvak sveta. Uprkos novoj tituli prvaka, nesuglasice između Laude i Ferarija su bile sve veće, i po završetku sezone 1977 Niki Lauda je prešao u Brabam, tim čiji je vlasnik bio Berni Eklston a koji se tada takmičio pod imenom Parmalat Racing Team. Sledeće dve sezone bilo su ispod Laudinog nivoa – u sezoni 1978, zauzeo je 4. mesto a u sezoni 1979, bio je 14. u generalnom plasmanu. U sezoni 1979 tokom kvalifikacija za Veliku Nagradu Kanade, Lauda iznenada objavljuje da više nema želju da vozi u Formuli 1 i odlazi u penziju. Vratio se u rodnu Austriju i posvetio njegovoj aviokompaniji Lauda Air.

Naredne sezone – 1980, talentovani mladi vozač započinje svoju karijeru u Formuli 1, taj momak postaće jedan od najvećih asova koje je ovaj sport imao, njegovo ime je Alen Prost. U debitantskoj sezoni, kao pilot Meklarena osvojio je 15. mesto, nakon čega Prost odlučuje da napusti Meklaren i pređe u Reno. U sledeće 3 sezona, vozeći za Reno, Alen Prost je potvrdio talenat,u sezoni 1983 titula prvaka mu je izmakla za samo 2 boda, iako je najveći deo tog šampionata proveo na prvom mestu. Njegov odnos sa timom je bio vrlo složen, Prost je često kritikovao Reno da ima neupotrebljiv bolid, na kraju sezone 1983 odnos između Prosta i Renoa se potpuno raspao, otpušten je 2 dana po završetku sezone. Razlaz je bio toliko loš, što najbolje ilustruje podatak da su radnici Renoa zapalili Prostov privatni automobil.

U međuvremenu, Niki Lauda je shvatio da ga rad u njegovoj kompaniji ne ispunjava. Radeći kao TV komentator za vreme trke za Veliku Nagradu Austrije 1981. godine, Lauda odlučuje da se vrati u Formulu 1. Sledeće sezone, Lauda se vraća u “leteći cirkus” kao vozač Meklarena. Njegov povratak, je kod mnogih poklonika Formule 1 bio pod velom sumnje koliko će zaista moći da pruži posle pauze od takmičenja. No, vrlo brzo Lauda pokazuju da još uvek nije za “staro gvožđe” – na trećoj trci u povratničkoj sezoni, pobeđuje na trci za Veliku Nagradu SAD. Te, 1982 godine, Lauda je pobedio u još jednoj trci, u Velikoj Britaniji. Ipak, sledeća sezona – 1983. nije bila uspešna, Lauda nije zabeležio nijednu pobedu, 2 puta je završio na podijumu i sa ukupno 12 osvojenih bodova zauzeo je 10. mesto u ukupnom plasmanu.

Sezona 1984

Pred početak sezone 1984 mnoge ekipe su promenile vozače. Aktuelni šampion, Nelson Pike, ostao je u Brabamu. Ni tim Vilijams nije ništa menjao, njegovi vozači su ostali Keke Rozberg – šampion iz sezone 1982 i Žak Lafit. Za Lotus su vozili Najdžel Mensel i Elio de Anđelis. Posle otkaza Alenu Prostu, Reno se odlučio za potpuno novu postavu: iz Ferarija je stigao Patrik Tambe a iz tima Toleman je došao Derek Vorvik. Za Ferari su te sezone vozili Mikele Alboreto i Rene Arnu. Tim Tajrel je takođe doveo novu postavu, za njega su te sezone vozili Stefan Belof i Martin Brandl. Pored navedenog, desile su se još dve promene koje su imale veliki uticaj na budućnost Formule 1: Alen Prost je prešao u Meklaren pa su tako on i Niki Lauda bili piloti tog tima u sezoni 1984; tim Toleman je doveo šampiona Formule 3, njegovo ime – Airton Sena. Pre početka sezone, poznavaoci prilika u Formuli 1 su najviše šansi za visok plasman davali timovima Brabam, Reno i Ferari, dok se za Meklaren, Vilijams i Lotus predviđalo da budu u drugom planu. Na stazi će stvari ipak izgledati dosta drugačije.

Start sezone

Prva od 16 trka u novoj sezoni vožena je u Brazilu. Od 26 vozača, manje od polovine – njih 9 je završilo trku. Iako je loše startovao, Alen Prost je prvi prošao kroz cilj, na podijumu su mu se pridružili Rozberg i de Anđelis. Iako nije uspeo da završi trku, zbog kvara na motoru odustao je u osmom krugu, ova trka je u istoriji ostala zabeležena i po tome što je ovo bila debitantska trka Airtona Sene u Formuli 1.

Dve nedelje kasnije, vožena je druga trka u novoj sezoni, Velika Nagrada Južne Afrike. Posle sjajnog starta, Niki Lauda ubedljivo pobeđuje sa više od minut prednosti ispred timskog kolege Alena Prosta, treći je bio Derek Vorvik. Airton Sena osvaja svoj prvi bod u karijeri pošto je osvojio šesto mesto. U generalnom plasmanu na prva dva mesta je bio dvojac Meklarena, Prost sa 15, odnosno Lauda sa 9 bodova.

Sezona je nastavljena trkom u Belgiji, za lidere u šampionatu to je bio vikend za zaborav jer ni Prost ni Lauds nisu završili trku. Pobedio je Alboreto, ispred Vorvika i Arnua.

Sledeća stanica je bila Imola, Velika Nagrada San Marina vožena je 6. maja 1984. godine. Prost prvi prolazi kroz cilj, ispred Arnua i de Anđelisa, Lauda ne uspeva da završi trku. Posle četvrtine sezone izgledalo je da je Prost na putu da osvoji prvu titulu šampiona u karijeri, u tom trenutku imao je 24 boda ispred Vorvika koji je imao 13 bodova. Niki Lauda u tom trenutku nije bio ni među prvih 5 vozača u ukupnom plasmani. Ova trka je ostala upamćena i po tome što je jedina trka u karijeri Airtona Sene u kojoj on nije uspeo da prođe kvalifikacije.

Peta trka u šampionatu – Velika Nagrada Francuske, vožena je na stazi u Dižonu. Iako je na ovoj trci zabeležio najbrži krug, Alen Prost je završio na sedmom mestu bez osvojenih bodova. Na trci pobeđuje Niki Lauda, ispred Patrika Tambea i Najdžela Mensela. Sa 9 osvojenih bodova, Lauda se probio na drugo mesto, sa samo 6 bodova zaostatka u odnosu na Prosta.

Monako Grand Prix 1984: trka pod vodom

Velika Nagrada Monaka 1984. godine ostaće upamćena kao jedna od najkontroverznijih trka u istoriji “letećeg cirkusa”. Poznato je koliko su kvalifikacije bitne za trku u Kneževini, pol poziciju je osvojio Prost, u prvom redu pored njega je bio Najdžel Mensel, Niki Lauda je bio tek osmi. Na dan trke, snažan pljusak je odložio start za 45 minuta. Na insistiranje Laude, vatrogasci su poplavili čuveni tunel da bi staza bila jednaka na svim delovima. Prost je sačuvao vodstvo na startu trke u kom su se već u prvoj krivini sudarili Arnu i Vorvik, što je bio uvod u niz incidenata koji će ovu trku pretvoriti u haos.

U devetom krugu, Mensel preuzima vodstvo od Prosta, ali samo nekoliko krugova kasnije završava u zidu. Prost se vraća na čelo trke, ali timski kolega Lauda i mladi Sena sve su mu bliži. U 23. krugu Laudi otkazuju kočnice, on se okreće na stazi i tako završava trku. Borba za pobedu je tako spala na dva vozača, Prosta i Senu, scenario koji niko nije očekivao – ovako je počelo najveće rivalstvo u istoriji Formule 1. Do 29. kruga, Prost iznosi mišljenje da trka ne bi trebalo da bude nastavljen pod ovim uslovima. U 32. krugu, Sena preuzima vodstvo, no zbog užasnih uslova trka se prekida i završava. Na žalosta brazilca, 32. krug nije završen i po pravilima je važio poredak nakon 31. kruga. Na ovaj način, pobeda je pripala Prostu, Sena je bio drugi što je bio njegov prvi podijum u karijeri, treće mesto je osvojio Stefan Belof koji je startovao poslednji, ispostaviće se da je ovo bio njegov jedini podijum u tragično prekinutoj kratkoj karijeri. Pošto je trka završena pre nego što je odvoženo 75% ukupnog broja krugova, vozačima je dodeljena polovina osvojenih bodova. Na kraju sezone, to će direktno uticati na trku za titulu šampiona.

Severnoamerička turneja

Šampionat se potom preselio na tlo Severne Amerike, sedma runda je vožena 17. juna 1984. na stazi Žak Vilnev u Montrealu za Veliku Nagradu Kanade. Aktuelni šampion, Nelson Pike, imao je savršen vikend: osvojio je pol poziciju u kvalifikacijama, pobedio je u trci i imao je i najbrži krug. Drugo mesto zauzeo je Lauda, a treće Prost.

Posle Kanade, vozači se sele u Sjedinjene Države, Detroit je bio domaćin trke za Veliku Nagradu SAD. Ponovo je najbolji bio Pike, u trci je vodio od početka do kraja, iako ga je prilično pritiskao Martin Brandl, vozač ekipe Tajrel. Pike je sve šampionski izdržao i pobedio za nešto više od jedne sekunde prednosti. Prost je bio peti, što mu je donelo 2 boda, Lauda nije završio trku.

Posle trke je usledio šok – tim Tajrel je optužen za dodavanje goriva tokom trke što je po pravilima bilo strogo zabranjeno. Vlasnik tima, Ken Tajrel je pozvan na sastanak sa direktorom FISA – Međunarodne Automobilske Federacija, gde je optužen za kršenje pravila. I pored nekoliko uloženih žalbi, proces je završen sa zaključkom da je tim prekršio pravila zbog čega su diskvalifikovani iz daljeg takmičenja. Obrisani su im svi postignuti rezultati u dotadašnjem toku sezone, što je pomerilo Alena Prosta na četvrto mesto na Velikoj Nagradi Detroita. Posle odvezenih 8 trka – tačno na polovini šampionata, Prost je u generalnom plasmanu bio prvi sa 10.5 bodova prednosti u odnosu na Laudu.

Poredak se nije promenio ni nakon sledeće trke, jedine trke Formule 1 koja je do sada održana u Dalasu. Ponovo se dogodilo da ni Prost ni Lauda nisu osvojili nijedan bod, u Teksasu je slavio Keke Rozberg, što mu je bila jedina pobeda u ovoj sezoni, drugo mesto je osvojio Arnu, treći je bio de Anđelis.

Povratak u Evropu

Velika Britanija je bila sledeći domaćin trke u šampionatu Formule 1, kvalifikacije je obeležio težak udes vozača iz Venecuele Džonija Sesota koji je polomio obe noge i više se nikad nije takmičio. Niki Lauda je dominantnom vožnjom došao do trijumfa sa 42 sekunde prednosti ispred lokalnog heroja Dereka Vorvika, treće mesto je osvojio sve bolji Airton Sena. Ovom pobedom, Lauda je smanjio zaostatak za Prostom na samo 1.5 poen.

Alen Prost uzvraća pobedom na sledećoj trci – Velikoj Nagradi Nemačke, koja je vožena na stazi u Hokenhajmu 5. avgusta 1984. godine, drugo mesto je zauzeo Lauda, treći je bio Vorvik. Posle ove trke, Prost je imao 4.5 poena prednosti ispred Laude.

Velika Nagrada Austrije: trka broj 400. u istoriji Formule 1

U Austriji je vožena 12. trka u sezoni, a ukupno trka broj 400 u istoriji Formule 1. Posle udesa u 28. krugu, Prost završava trku. Tokom trke, Lauda je takođe imao dosta problema, ali uspeva da pobedi u rodnoj Austriji ispred aktuelnog šampiona Nelsona Pikea. Po prvi put u sezoni, Niki Lauda je bio na prvom mestu u generalnom plasmanu.

Pred sledeću trku, Veliku Nagradu Holandije, pojavile su se glasine da Sena želi da raskine ugovor sa Tolemanom i pređe u Lotus. Posle trke, ova vest je zvanično potvrđena, Toleman kažnjava brazilca suspenzijom za narednu trku. Istovremeno, pojavile su se vesti da Najdžel Mensel napušta Lotus i prelazi u Vilijams, što se takođe ispostavilo kao tačna informacija. U prilično nezanimljivoj trci, piloti Meklarena su nastavili sa dominacijom, pobedio je Prost, Lauda je bio drugi. Ovom dvostrukom pobedom, Meklaren je 3 trke pre kraja šampionata osvojio titulu u konkurenciji konstruktora, prvu za taj tim posle 10 godina. Piloti Meklarena su bili toliko bolji od ostalih takmičara, da nijedan drugi vozač u tom trenutku nije imao ni teoretske šanse da osvoji titulu šampiona. Ostalo je samo jedno nerešeno pitanje, ono najvažnije – ko će biti svetski prvak, Alen Prost ili Niki Lauda?

Poslednji obračun

Pretposlednja trka u sezoni 1984 vožena je u Nirnburgringu, koji je bio domaćin prvi put posle Laudinog udesa 1976. godine. Ovu trku je obeležio incident u prvoj krivini kada je Airton Sena iz trke izbacio Rozberga, Surera, Bergera i Ginzanija. Na kraju, prvo mesto osvaja Prost, drugi je bio Alboreto, treće mesto je pripalo Pikeu. Lider šampionata Niki Lauda završio je na četvrtom mestu, što je značilo da konačna odluka o šampionu pada u poslednjoj trci sezone u Portugalu, u koju Lauda ulazi da 3.5 poena prednosti u odnosu na Prosta.

Posle 24 godine Formula 1 se vratila u Portugal, staza u Estorilu je bila domaćin ove trke. U kvalifikacijama Pike je bio prvi, Prost drugi, Sena treći, a Lauda je zauzeo tek 11. mesto. Pred trku stvari su izgledale povoljno za Prosta, za titulu mu je bila potrebna pobeda pod uslovom da Lauda ne završi na drugom mestu. Prostu je za konačni trijumf odgovaralo da bude drugi ili treći, pod uslovom da Lauda ne osvoji nijedan bod.

Na startu trke, Prost odmah preuzima vodstvo. Za to vreme Lauda pokušava da se probije kroz sredinu poretka. U 9. krugu, Prosti vodi, Lauda se probija do 9. mesta, do 26. kruga Prost je stekao veliku prednost a Lauda stiže do 6. mesta. Pet krugova kasnije, Lauda pretiče Senu i stiže do 3. mesta, od titule prvaka ga deli samo jedna pozicija, na kojoj se u tom trenutku nalazi Najdžel Mensel.

Potera je krenula – pod pritiskom Laude, Mensel se 2 puta okreće na stazi, austrijanac to koristi i dolazi na željeno drugo mesto, sve što mu treba da osvoji titulu.

Nakon još 19 krugova, Prost prvi prolazi kroz cilj, 13 sekundi kasnije na cilj stiže Niki Lauda – novi prvak sveta u Formuli 1, po treći put u karijeri. Podijum je kompletirao Airton Sena još jednom fenomenalnom vožnjom.

Tada je nastao jedan od najpoznatijih kadrova u istoriji Formule 1, legendarna slika sa podijuma na kojoj su Prost, Lauda i Sena.

Pokazalo se da je po ishod šampionske trke ključna bila trka u Monaku, na kojoj su bodovi prepolovljeni. Ova sezona je ostala zauvek upamćena po činjenici da je titulu prvaka sveta odlučilo pola boda, najmanje ikada u istoriji ovog sporta.

Zaključak

Prost neće još dugo čekati da postane prvak sveta, već u sledećoj sezoni – 1985, osvojiće prvu od ukupno četiri titule prvaka. Lauda je izgubio oštrinu i narednoj sezoni pobeđuje u samo jednoj trci nakon čega je odlučio da se definitivno penzioniše zauvek.

Alen Prost i Airton Sena će obeležiti nekoliko narednih sezona u Formuli 1, njihovo rivalstvo postaće najveće u istoriji ovog sporta. Niki Lauda je posle treće osvojene titule prvaka odlučio da je vreme da ide dalje, vratio se vođenju svoje avio-kompanije. Formuli 1 se vratio 1993. godine kada je radio kao konsultant u Ferariju. Tri godine kasnije počinje sa komentarisanjem trka Formule 1 za nemačku TV kuću RTL, ovaj posao je radio sve do 2017. godine. Tokom 2 sezone – 2001 i 2002 bio je menadžer tima Jaguar. Od 2012. godine bio je neizvršni direktor tima Mercedes u Formuli 1, na tom poslu je doprineo osvajanju 6 titula u konkurenciji konstruktora za ovaj nemački tim.

Alen Prost je titulu prvaka sveta osvajao u sezonama 1985, 1986, 1989 i 1993. Iz Meklarena je prešao u Ferari, da bi potom vozio za Vilijams. Prost se penzionisao pred početak sezone 1994. Njegov veliki rival Airton Sena, zauzeo je upražnjeno mesto u Vilijamsu. Alen Prost je 1997. godine preuzeo tim Ližije i vodio ga narednih 5 godina, tokom kojih je ovaj tim nosio ime Prost F1. Kasnije je radio kao savetnik za Reno, gde se opet na nešto drugačiji način borio sa Laudom.

Sezona 1984 je u svakom smislu bila posebna, Alen Prost je nagovestio kakva će legenda postati, začelo se najveće rivalstvo svih vremena sa Senom, Niki Lauda je uživao u svom “poslednjem plesu” – sezona upamćena po kontroverzama, lavovskom borbom za titulu prvaka sveta do poslednje sekunde takmičenja koja je rešena razlikom od pola boda.

Autor teksta:

Bojan Kopunović