Do 90-ih godina postojalo je jedno duboko uverenje: računar može računati — ali ne može misliti. Svi su se slagali – računar može pobediti u matematici, računar može sortirati brojeve, ali računar ne može nadigrati čoveka u kreativnoj igri.
Drevna igra – šah, je bio poslednja tvrđava tog verovanja.
Zašto baš šah?
Zato što šah nikada nije bio samo igra, on je simbolizovao ljudsku sposobnost planiranja, intuicije i mašte.
Ako mašina pobedi u dizanju tegova — to je snaga.
Ako pobedi u trčanju — to je motor.
Ali ako pobedi u šahu… onda je pobedila u razmišljanju, čovek je onda po prvi put pobeđen na umnom planu.
Zato je svet posmatrao ovaj duel kao svojevrsni test:
gde se završava moć čoveka, i počinje nadmoć tehnologije?
Prvi susret godinu dana ranije — čovek je još bio siguran
Naravno, čovečanstvo je predstavljao Gari Kasparov, najveće šahovsko ime na planeti u to vreme. Kasparov je još 1985. godine po prvi put imao kontakt sa računarima i šahom, tada je pomogao ekipi magazina “Kompjuterski šah” u stvaranju programa za šahovsku bazu koji bi bio vrlo koristan šahistima u pripremi za takmičenjima. Dve godine kasnije, Kasparov je prvi put igrao protiv računara: u Hamburgu je odmerio snage sa 32 računara, i tom prilikom je zabeležio pobedu svim u mečevima. U 1989. godini Kasparov je odigrao meč od 2 partije protiv računara “Deep Thought”, i tada je takođe zabeležio oba trijumfa.
U decembru 1992. godine, Kasparov je u Kelnu odigrao 37 blic partija protiv računara “Fritz 2”, tada je zabeležio sledeći skor: 24 pobede, 9 remija i 4 poraza.
Čuvena firma “Electronic Arts” je uz saradnju Kasparova izdala igru “Kasparovljev Gambit” u novembru mesecu 1993. godine, na još nekoliko turnira Gari Kasparov je igrao protiv računara, gubio je pojedinačne partije, ali ne i ceo meč.
Sve ovo bilo je uvod u pravo odmeravanje snaga između čoveka i računara, meč od 6 šahovskih partija. Kompanija IBM je za ovaj šahovski dvoboj pripremila superkompjuter koji je nazvan Deep Blue.
Prvi meč između čoveka i superkompjutera odigran je u Filadelfiji se od 10. do 17 februara 1996. godine, Gari Kasparov je slavio rezultatom 4:2. Za šahovsku elitu to je bilo očekivano, jer su po mišljenju ljudi iz sveta šaha, tadašnji računari bili impresivni kalkulatori, ali ne i “protivnici”. Sam Kasparov je izjavio da tokom partije oseća kada mašina “ne razume” poziciju, šahovski velemajstori su verovali da je intuicija nešto što algoritam ne može oponašati.
Revanš 1997. godine – napetost kao u Formuli 1
Revanš je organizovan godinu dana kasnije od 3. do 11. maja 1997. godine, domaćin je bio Njujork, za meč je vladalo toliko veliko interesovanje da su televizijske stanice koje inače retko prate šah, poslale svoje reportere da beleže svaki detalj.
IBM je još bolje pripremio svog “igrača” – nova verzija je imala mogućnost obrade i do 200 miliona šahovskih pozicija u sekundi, računar je obradio oko 700000 partija koje su odigrali šahovski velemajstori i sam procenio najbolje poteze za svaku situaciju. Pre drugog meča, Kasparov je tražio uvid u partije koje je računar odigrao protiv drugih šahista, IBM mu to nije dozvolio, nakon čega se Kasparov pripremao igrajući protiv drugih računara.
I revanš susret je bio organizovan u 6 partija, u prvoj partiji Kasparov koji je imao bele figure pobeđuje. U drugoj partiji, Kasparov predaje, iako je analiza nakon završetka partije pokazala da je remi bio moguć. Posle ovog poraza, Kasparov optužuje IBM da je neko od šahovskih velemajstora stajao iz nekih poteza.
Sledeće 3 partije završavaju remijem. Odlučujuća, 6. partija bila je najkraća u ovom meču, Deep Blue pobeđuje u manje od 20 poteza.
To je bio prvi put u istoriji da aktuelni svetski prvak izgubi meč od mašine pod regularnim uslovima. Ono što je bilo važnije od rezultata bilo je osećanje: ljudi su shvatili da tehnologija više nije samo alat – tehnologija je postala rival.
Posledice koje tada niko nije video
U tom trenutku to je izgledalo kao izolovan događaj iz sveta šaha, danas znamo da nije bio.
Deep Blue je bio preteča:
algoritama koji preporučuju šta ćemo gledati
sistema koji analiziraju medicinske snimke
programa koji voze automobile
i, naravno — savremenih AI modela
Paradoksalno, šah nije umro, naprotiv — procvetao je. Računari nisu uništili šah, već su naučili ljude da igraju bolje.
Danas svaki velemajstor trenira uz engine, otvaranja šahovskih partija se analiziraju dublje nego ikad, a nove generacije uče za godinu dana ono za šta su ranije bile potrebne decenije.
Zašto je ovaj meč sportska, a ne tehnološka priča
Zato što je u njegovom središtu čovek.
Kasparov nije izgubio jer je bio slabiji igrač, izgubio je jer se prvi put suočio sa protivnikom koji se ne umara, ne sumnja u sebe i ne oseća pritisak.
U svim sportovima postoji taj trenutak — kada se promeni granica mogućeg.
U atletici to je bio četvorominutni kilometar.
U tenisu metalni reketi.
U Formuli 1 aerodinamika.
U šahu — Deep Blue.
I od tada više ne postavljamo pitanje: može li mašina da razmišlja?
Postavljamo pitanje: koliko će mašina daleko stići?