Najveća igračka rivalstva u NBA Ligi

Uvod

Osnovni cilj svakog sporta je pobediti protivnika, niko ne želi da izgubi, posebno ne od svog velikog rivala, što u sportskom svetu predstavlja poseban osećaj sramote.

Tokom 8 decenija postojanja, među asovima NBA Lige je bilo mnogo rivaliteta. Neka od tih rivalstava začeta su u detinjstvu, neka su počela na koledžu, a neka su nastala upravo na najvećoj pozornici u samoj NBA Ligi.

Neka od najpoznatijih rivalstava u istoriji sporta podarila nam je NBA Liga, ovo je priča o 10 najvećih u istoriji tog popularnog takmičenja.

10. Leri Bird – Ajzea Tomas

Dva potpuno različita igraca. Sa jedne strane, Leri Bird je bio poznat po dobrom šutu, izrazito visokom košarkaškom IQ, činio je da svi njegovi saigrači u Boston Seltiksima izgledaju bolje na terenu. Nasuprot njemu, Ajzea Tomas, bio je neustrašivi lider “loših momaka” iz Detroita. Bio je predvodnik tima koji je bio poznat po fizičkoj igri i čvrstoj odbrani. Vrhunac njihovog rivalstva je bio krajem 1980-ih kada su njihove ekipe bile u vrhu Istočne Konferencije. Boston i Detroit gajili su različite stilove igre, Birdovi Seltiksi su bili tehnički potkovani i igrali su timsku košarku, Tomasovi Pistonsi su bili izuzetno agresivni, često prelazeći granicu dozvoljenog.

Uprkos ljutom rivalstvu na terenu, obojica su jedan drugom uvek ukazivali veliko poštovanje. Shvatili su da je njihov rivalitet gurao obojicu da budu bolji, samim tim i liga je postala kvalitetnija. Njihovo rivalstvo obeležilo je jednu eru u NBA Ligi, ali je ostavilo i trajni uticaj na sport i nešto na šta bi se ugledale buduće generacije igrača.

Čak i po završetku karijera ostalo je veliko međusobno poštovanje među njima. Pokazali su da rivalstvo i poštovanje mogu ići zajedno. Takvim odnosom obeležili su jedno poglavlje u košarkaškoj istoriji.

9. LeBron Džejms – Kevin Durent

Njihovo rivalstvo je počelo da se formira 2012. godine, Džejms je tada bio igrač Majami Hita, dok je Durent igrao za Oklahoma Siti Tander. Te godine igrali su veliko finale, Džejms i Majami izašli su kao pobednici pobedivši ukupnim rezultatom 4:1.

Rivalstvo je postalo intenzivnije kada je Durent prešao u Golden Stejt Voriorse, a Džejms se vratio u svoje Klivlend Kavalirse. Jedan protiv drugog igrali su još dva puta finale NBA lige, oba puta Kevin Durent je izašao kao pobednik, osvojivši i MVP nagradu u oba finala. Rivalstvo je podgrejalo priče o njihovoj zaostavštini i veličini. Džejms se smatra za lidera i raznovrsnog igrača, Durent je poznat po svojim poenterskim i napadačkim sposobnostima. Različiti su igrači, to i dovodi do velikih rasprava ko je ostavio veći uticaj na kosarkasku igru. Njihovo rivalstvo svakako je obeležilo jednu stranicu u istoriji NBA.

8. Hakim Olajdžuvon – Šakil O’Nil

Iako igraju na istoj poziciji, u pitanju dva potpuno različita igrača. Hakim Olajdžuvon je bio poznat po tehnici, radu nogu i odličnoj igri na postu. U redovni rečnik NBA Lige ušao je njegov “Dream Shake”. O’Nil je dominirao svojom veličinom i snagom, imao je veliku moć pod košem. Njihovo rivalstvo je i bilo zanimljivo zbog tako velikih razlika u stilovima igre. Takođe su jedan prema drugom uvek gajili veliko poštovanje. Iako je Olajdžuvon ušao u ligu osam godina pre O’Nila, uspeli su da izgrade veliko rivalstvo.

Igrali su jedno NBA finale, pre tačno 30 godina. Te 1995. godine Olajdžuvon je sa svojim Hjuston Rokitsima počistio O’Nilov Orlando Medžik sa 4:0. U finalu je Olajdžuvon potpuno nadigrao svog rivala, beležio je preko 30 poena i 10 skokova po po meču. U nastavku karijera mlađi O’Nil je potpuno dominirao u međusobnim susretima. Prelaskom u Los Anđeles Lejkerse O’Nil je dočekao svoju osvetu. U plejofu 1999. godine O’Nil je sa 4:0 bio bolji od Olajdžuvona. Poredeći dve karijere Šakil O’Nil je bio uspešniji, ali Olajdžuvonu zauvek ostaje ubedljiva pobeda u njihovom jedinom finalu. Koliko su njih dvojica bili dominantni pokazuje činjenica da ne postoji NBA stručnjak koji ih ne bi stavio u top 5 najboljih centara u istoriji NBA lige.

7. Šakil O’Nil – Tim Dankan

Opet rivalstvo igrača sa potpuno različitim stilovima. Kao što je već u redovima iznad pomenuto, Šakil O’Nil je dominirao samim fizičkim prisustvom i neverovatnom snagom. Ono što najbolje definiše igru Tima Dankana je njegov nadimak, “The Big Fundamental”, koji govori da je usavršio sve temelje igre. Imao je savršen rad nogu i odličnu odbranu, proslavio se sa pogocima od tablu koša. Celu karijeru proveo je u samo jednom timu – San Antonio Sparsima.

Veći deo svojih karijera obojica su provela igrajući u Zapadnoj Konferenciji pa nije bilo prilike da igraju veliko finale. Za vreme O’Nilovog boravka u Los Anđeles Lejkersima praktično su svake godine igrali jedan protiv drugog u plejofu. Na kraju su odigrali čak 30 utakmica samo u plejofu, podelili su po 15 pobeda. Obojica imaju impozantne karijere, Dankan je bio šampion 5 puta, O’Nil ima 4 titule, osvajali su i mnogobrojne MVP titule.

6. Medžik Džonson – Ajzea Tomas

Rivalstvo između ova dva fantastična plejmejkera je višeslojno, proteže se i van košarkaškog terena. Rivalstvo je formirano početkom 1980-ih godina. Medžik je vodio Lejkerse do čak pet titula šampiona NBA, bio je poznat po svojoj harizmi, raznovrsnosti i liderstvu, “Showtime Lakers” – je nadimak koji su dobili najviše zahvaljujući njemu. Tomas je bio predvodnik Detroit Pistonsa, fizički najdominantnije ekipe u ligi. Dva puta su jedan protiv drugog igrali veliko finale; Medžik i Lejkersi su 1988. godine bili bolji u neizvesnoj završnici sedme utakmice finalne serije, već naredne godine Detroit Pistonsi dočekali su svoju osvetu – počistili su Lejkerse sa 4:0. Doduše, Lejkersi su u tom finalu bili ozbiljno oslabljeni, Medžik Džonson je zbog povrede propustio sve utakmice.

Veći deo karijera njihov odnos je krasilo veliko poštovanje, no onda više nije bilo tako.

U svojoj knjizi Medžik je pisao o zahlađenju odnosa između njih tokom 90-ih godina. Priznao je da je pomogao da se Tomas ne pozove u Dream Team jer je verovao da je Tomas širio glasine da je Medžik homoseksualac i da je to razlog što je zaražen HIV virusom. Ajzea Tomas je te optužbe porekao i nije mogao da shvati da Medžik moze da poveruje u te glasine,istinu verovatno nikada nećemo saznati. Ovaj događaj samo je dodao još jedan aspekt ovog velikog rivalstva. Ono što je sigurno – kada su ova dva igrača bila na košarkaškom terenu bilo je milina gledati njihove mečeve.

5. LeBron Džejms – Stef Kari

Rivalstvo između LeBrona Džejmsa i Stefa Karija je najveće u skorijoj prošlosti i po mom mišljenju jedno od najvećih u istoriji NBA Lige. Sta reći o čoveku o kojem je već sve ispričano? Jednostavno, Džejms na terenu sve svoje saigrače lini boljim igralima, praktično svi relevantni igralki rekordi su u njegovom vlasništvu, u ligi je više od 20 godina. Sa druge strane je Stef Kari, šuter kakvog svet nije video. Ubedljivi je lider po broju pogođenih trojki u istoriji Lige, verujem da će mnogo godina proći do trenutka kada mu se neko makar i približi u toj kategoriji. Oko njega se vrti sve u dinastiji koju su napravili Golden Stejt Voriorsi. Jedan je od retkih igrača kroz istoriju zbog koga je promenjen način igre.

Ovaj rivalitet počinje 2015. godine njihovim prvim od četiri uzastopna finala NBA Lige. Prvo odmeravanje snaga u finalu pripalo je Kariju. Naredna, 2016. godina po mnogo čemu je bila istorijska. Voriorsi su bili superiorni cele sezone, oborili su rekord u regularnom delu sa skorom 73-9, lako stigli do velikog finala, tamo vodili 3:1 u seriji, a onda se pojavio Džejms. Mnogo slabiji tim doveo je do istorijskog preokreta i prvi put doneo titulu u Klivlend. U naredne dve godine Golden Stejt Voriorsi pojačani Kevinom Durentom nisu dali šansu LeBronu, lako su dobili oba finala. Obojica su osvojila po četiri titule šampiona i višestruke MVP nagrade. Stef Kari ima više pobeda u međusobnim mečevima, ali u skoro svim pojedinačnim statističkim kategorijama i osvojenim individualnim nagradama LeBron Džejms je uspešniji. Jedini razlog zašto ovo rivalstvo nije na boljoj poziciji na mojoj listi je dolazak Kevina Durenta u Golden Stejt, što je mnogo poremetilo odnos snaga u korist Golden Stejta, a i nekako se više gledalo u rivalstvo Durenta i Džejmsa jer igraju na sličnim pozicijama na terenu.

4. Kobi Brajant – Šakil O’Nil

Verovatno najludnije rivalstvo u istoriji lige. To je zato sto je počelo i bilo najdinamičnije dok su igrali za isti tim. O Šeku je u ovom članku već sve rečeno. Brajant je bio jedan od najubojitijih strelaca u istoriji lige, poznat je po svojoj radnoj etici, zbog njega je u rečnik NBA Lige uvedena fraza “Mamba mentality”. Jedan je od retkih igrača koji su napravili veliku karijeru, a da nisu igrali koledž, već su direktno iz srednje škole ušli na najveću košarkašku scenu, celu karijeru je ostao veran Lejkersima. 1996. godine Lejkersi su iz Orlanda doveli Šakila O’Nila kao već dominantnog igrača oko kog bi gradili šampionsku ekipu. Prva godina nije prošla sjajno, i Šakil je tražio da mu dovedu igrača sa kojim bi odmah mogli napasti titulu. Uprava se odlučila za drugačiji pristup, sa Šarlot Hornetsima su napravili trejd, Vlade Divac za Kobija Brajanta. O’Nil je pobesneo, nije verovao da mu u borbi za titulu moze pomoci klinac koji bi trebao biti u školi. Ispostaviće se da su bili verovatno najbolji tandem u istoriji lige, od 2000. godine osvojili su tri uzastopne titule šampiona.

Iako su pobeđivali odnos između dve zvezde postajao je sve gori. Kobi je kritikovao Šeka da je lenj, a Šek je kritikovao Kobija da je sebičan. Dve godine bez titule dovele su njihov odnos do tačke ključanja i Lejkersi su morali doneti odluku ko ostaje u ekipi. Odlučili su se za Brajanta, O’Nil je morao da ode. Ne može čovek da se ne zapita koliko bi još titula osvojili, samo da su se slagali i da su ostali zajedno. Brzo nakon rastanka O’Nil je osvojio titulu sa Majamijem i mogao da likuje na sav glas, što je i radio. Brajant se ipak poslednji smejao, osvojio je još dve titule sa Lejkersima i pokazao svetu da moze da bude šampion i bez Šeka. Obojica su u najužem izboru kada se raspravlja o najboljim igračima u istoriji NBA. 26. januara 2020. godine svet je potresla vest da je u helikopterskoj nesreći u Kaliforniji poginuo Kobi Brajant. Šakil O’Nil je na komemoraciji održao govor u kom je odao veliko poštovanje “svom mlađem bratu”.

3. Majkl Džordan – Ajzea Tomas

Ovo rivalstvo je jednostavno, Majkl Džordan mrzi Ajzeu Tomasa, Ajzea Tomas mrzi Majkla Džordana. O Tomasu i Bad Boysima iz Detroita je u ovom tekstu već pisano. A sta reći o čoveku o kom je već sve ispričano? Najveći i najbolji igrač koji je ikada dotakao narandžastu loptu. Džordan je bio najubojitiji napadač, ali je sa druge strane bio i jedan od najboljih defanzivaca NBA Lige. U trenucima kada se rešava utakmica, uvek je bio najbolji na terenu. Podigao je NBA na mnogo viši nivo. Krajem 80-ih i početkom 90-ih Majkl i Ajzea pretvorili su duele Čikaga i Detroita u rat. Pistonsi su imali čuveno “Jordan rule” pravilo koje je bilo jednostavno – prebiti Džordana. Od 1988. do 1990. tri puta zaredom Tomas i Detroit su pobeđivali Džordanove Bulse u plejofu.

Napokon, 1991. godine Džordan prekida dominaciju Bad Boysa pobedom u finalu istoka sa 4:0 u seriji, kasnije u velikom finalu osvaja svoju prvu titulu i tako započinje vladavinu NBA terenima. Posle meča Tomas je odbio da se rukuje sa pobednicima i tako pokazao veliko nepoštovanje. Džordan mu to naravno nije zaboravio, i već sledece godine najviše zahvaljujuci Džordanu, Tomas nije pozvan u Dream Team za Olimpijske igre u Barseloni, iako je bio jedan od najboljih igrača na svetu. Ajzea Tomas jedan je od retkih košarkaša koji ima više pobeda u međusobnim duelima od Majkla Džordana i u regularnom delu sezone i u plejof mečevima. Sve individualne statističke brojke i priznanja ubedljivo su na strani Džordana. Ni po završetku karijera ništa se nije promenilo u njihovom odnosu, i dalje koriste svaku priliku da omalovaže jedan drugog. Njihovo rivalstvo je prevazilazilo košarkaški teren, bilo je krajnje lično.

2. Vilt Čemberlen – Bil Rasel

Za ovo rivalstvo vraćamo se u daleku istoriju, na same početke NBA lige. Krajem ’50-ih i kroz ’60-e godine prošlog veka, velike bitke vodili su Boston Seltiksi predvođeni Bilom Raselom i nekoliko ekipa koje je predvodio Vilt Čemberlen. Do tada takvi igrači nisu viđeni, obojica su igrala na poziciji centra, ali su bili potpuno različiti, i po načinu igre, i po karakteru. Čemberlen je bio ofanzivno dominantna sila, sa lakoćom je postizao veliki broj poena. Fizilki se izdvajao od ostalih, samim tim imao je i mnogo skokova, i dan danas na snazi su mnogi njegovi rekordi, male su šanse da će ikada biti dostignuti. Na jednoj utakmici postigao je 100 poena, a u sezoni 1961-62 beležio je po utakmici u proseku 50.4 poena i 25 skokova.

Bil Rasel je sa druge strane bio definicija timskog igrača, iako je i njegova individualna statistika bila impozantna više je bio fokusiran na uspeh tima, stoga je i rekorder po broju osvojenih titula prvaka NBA Lige jer je 11 puta podizao sampionski pehar, nešto pto se sigurno više nikada neće ponoviti. Jedan je od najboljih defanzivaca i blokera u istoriji lige. Jedan protiv drugog igrali su čak 143 puta, skor je 86:57 u korist Bila Rasela. Iako je Čemberlen bio talentovaniji, viši, jači i brži Bil Rasel je uz pomoć timske igre uspevao da nađe put do pobede. U plejofu su igrali 8 serija, i tu je prednost ubedljivo na strani Rasela, 7:1 u pobedama. I za vreme velikih borbi na terenu i po završetku karijera bili su i ostali veliki prijatelji. Jedini razlog zašto ovo rivalstvo nije na prvom mestu moje liste je to što je trofejno bilo ubedljivo u korist Bila Rasela.

1. Medžik Džonson – Leri Bird

Verujem da tu nema dileme, ovo je najveće rivalstvo u bogatoj istoriji NBA Lige. Ne samo da je najveće, vec je i najvažnije. Pre njihovog dolaska Ligu su uzdrmali skandali sa drogom i interesovanje publike je bilo u drastičnom padu. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je njihovo rivalstvo spasilo NBA i formiralo put za buduće generacije igrača. Njihove bitke počele su jos na koledžu – 1979. godine igrali su finale NCAA turnira. Medzik je predvodio Mičigen Stejt, a Bird je bio najbolji igrač koledža Indijana Stejt, koji je do finala došao sa skorom 33:0, pobedu je odneo dosta kvalitetniji Medžikov Mičigen Stejt. Već se znalo da naredne sezone Leri Bird odlazi u Boston Seltikse, a da će Medžik Džonson izvesno biti prvi pik na predstojećem NBA draftu. Sve ovo je doprinelo da i do danas to bude najgledanija utakmica u istoriji koledž kosarke. Medžik odlazi u Los Anđeles Lejkerse i tako su dva najtalentovanija koledž igrača još od Karima Abdula Džabara završila u dve najveće franšize u Ligi čime je NBA pozornica bila spremna za spektakl. I bilo je spektakularno.

U finalima NBA Lige igrali su tri puta. 1984. godine Leri Bird i Boston Seltiksi bili su bolji u neizvesnoj seriji u kojoj su slavili sa 4:3. Obojica su već tada bili lideri i najbolji igrači svojih ekipa. I naredne godine iste ekipe stigle su do finala, no tog puta Lejkersi Medžika Džonsona su se revanširali svojim velikim rivalima. Njihovo najvažnije finale odigrano je 1987. godine. Ispostaviće se da će to finale odlučiti ko je uspešniji u ovom rivalstvu. Već su obojica imala po tri titule šampiona i mnogobrojne MVP nagrade. Medžik Džonson predvodio je Lejkerse do pobede u seriji koja je završila rezultatom 4:2. Ukupno su odigrali 37 utakmica u NBA Ligi, Medžik je bio nešto uspešniji – zabeležio je 22 pobede. Što se tiće individualnih nagrada veoma su izjednačeni. Ono sto prebacuje tas na vagi u korist Medžika je odnos šampionskih titula gde je on bolji 5:3 i pomenuti skor u međusobnim finalima gde je skor 2:1.

Uz sve bitke koje su vodili uvek su imali veliko obostrano poštovanje. Postali su veliki prijatelji, čak su zajedno i napisali knjigu. Pojavili su se u teško vreme za Ligu, spasili je, i udarili temelje ovoga što je NBA danas. Malo li je…

Autor teksta:

Bojan Kopunović