Danas, 14. maja se navršava tačno 30 godina od završetka jedne od najdramatičnijih sezona u istoriji Premijer Lige. Tog dana, u poslednjem kolu je rešeno pitanje prvaka Engleske za sezonu 1994/95, trka za 1. mesto se vodila do bukvalno poslednje sekunde, na kraju, pehar šampiona Premijer Lige su podigli fudbaleri Blekburn Roversa.
Bila je to treća sezona otkako je osnovana Premijer Liga, šampioni iz prethodne dve sezone, fudbaleri Mančester Junajteda, ponovo su važili za prve favorite za titulu prvaka. Blekburn je igrao treću sezonu zaredom u društvu najboljih klubova Engleske, prva sezona u istoriji Premijer Lige – sezona 1992/93 je bila prva za Roverse u najjačem rangu takmičenja posle punih 26 godina odsustva. U prethodne 2 sezone, Blekburn je bio visoko plasiran; u sezoni 92/93 za samo 1 bod im je izmaklo 4.mesto i plasman u Kup UEFA, u sezoni 93/94 Roversi su bili vicešampioni sa 8 bodova zaostatka za Mančester Junajtedom, ali i obezbeđenim plasmanom u Kup UEFA gde se nisu proslavili – debitantski nastup u evrokupovima završili su u 1. kolu gde su ukupnim rezultatom 3:2 eliminisani od švedskog Treleborga.
Premijer Liga je tada izgledala potpuno drugačije nego danas, od 22 kluba samo 2 su imala stranog menadžera (pod stranim menadžerima se računaju treneri van Ujedinjenog Kraljevstva) to su bili Osvaldo Ardiljes iz Argentine koji je vodio Totenhem, i Džo Kiran iz Republike Irske koji je bio menadžer Vimbldona.
U Ligi su bili Koventri Siti, Šefild Venzdej, Vimbldon, Kvins Park Rendžers; najveći stadion je bio Old Traford sa kapacitetom od 55314 gledalaca što je za skoro 19000 manji kapacitet u odnosu na trenutno stanje. Arsenal je igrao na stadionu Hajberi, dom Totenhema je bio Vajt Hart Lejn, Mančester Siti je igrao na stadionu Mejn Roud, Vest Hem je tada imao svoj Bolejn Graund koji se uvek češće nazivao Apton Park, Sautempton je imao Del stadion, Lester Siti je igrao na stadion Filber Strit; svi ovi navedeni stadioni odavno više ne postoje.
Mančester Junajted nije mnogo menjao svoj tim u odnosu na prethodnu, šampionsku sezonu. Upravo iz Blekburna stigao je štoper Dejvid Mej, visina transfera je iznosila 1.4 miliona funti, ovog fudbalera koji je tada imao 24 godine, Aleks Ferguson je doveo sa ciljem da polako pripremi zamenu za 10 godina starijeg Stiva Brusa, kao i nešto mlađeg 30 godina starog Garija Palistera koji su činili standardni štoperski tandem Junajteda. Još jedan razlog zašto je Fergusonu bilo važno da dovede Meja je taj što je u to vreme u evrokupovima postojao ograničen broj stranih igrača koje je svaki tim mogao da ima – maksimalno 3 strana fudbalera, Dejvid Mej kao Englez naravno ne bi imao problema da nastupi u bilo kom meču; iz ugla današnjeg fudbala sve ovo izgleda skroz neverovatno.
Gazda Roversa, ambiciozni milioner Džek Voker, želeo je još jači tim u odnosu na prethodnu sezonu, i u skladu sa tim rešio je da odreši kesu. U julu 1994. godine Blekburn obara engleski transfer rekord – za 5 miliona funti Roversi iz Norič Sitija dovode centarfora Krisa Satona, koji je u prethodnoj sezoni postigao 25 golova za Kanarince u Premijer Ligi. Saton, tada star 21 godinu, i Alan Širer kome je tada bilo 24 godine a koji je u prethodnoj sezoni postigao 31 gol u Premijer Ligi, trebali su da obezbede visok plasman za Blekburn u nastupaćoj sezoni 1994/95 – i tako je i bilo.
Menadžer Roversa, slavni Keni Dalgliš je započinjao treću kompletnu sezonu u Blekburnu, preuzeo je ovaj tim u toku sezone 1991/92 kada su Roversi bili u tadašnjoj drugoj diviziji. U regularnom delu sezone Blekburn je osvojio 6. mesto, u polufinalu plej-ofa pobeđen je Derbi Kaunti, u finalu koje je odigrano na Vembliju, Roversi su pobedili Lester Siti i tako se posle pune dve i po decenije vratili u elitni rang.
Dalgliš je iz sezone u sezonu jačao svoj tim, transfer Satona je značio da Blekburn sada ima 5 igrača vrednih više od 2 miliona funti što je u to vreme značilo da je to tim stvoren za najviše ambicije.
Prvi susret ova 2 tima odigrao se nedelju dana pre starta Premijer Lige, u meču za Čeriti Šild trofej. Pred 60000 gledalaca na starom Vembliju, Junajted je slavio rezultatom 2:0, strelci su bili Erik Kantona i Pol Ins. Ipak, treba reći da su oba tima bila oslabljena, udarne igle Roversa – Širer i Saton nisu nastupili, Širer zbog trovanja hranom, Saton nije bio dovoljno spreman. Pored napadačkog tandema, još 4 fudbalera Blekburna nisu bila u mogućnosti da nastupe zbog povreda, tako da Keni Dalgliš nije mnogo mario zbog ovog neuspeha. U sastavu Mančester Junajteda nisu igrali prvotimci Roj Kin i Denis Irvin, koji su dobili pravo na produženi odmor pošto su igrali za selekciju Republike Irske na Svetskom Prvenstvu 1994. godine u SAD.
Treća sezona otkako je osnovana Premijer Liga počela je 20. avgusta 1994. godine.
U 1. kolu Blekburn osvaja bod na gostovanju Sautemptonu – bilo je 1:1, Junajted startuje sigurno i kod kuće rezultatom 2:0 pobeđuje Kvins Park Rendžers. U uvodnom delu sezone – do kraja septembra, Blekburn ima skor 5-2-0, pored Sautemptona, Roversi samo nisu pobedili na gostovanju Arsenalu, pobeđeni su Lester, Koventri, Everton, Čelzi i Aston Vila. Od 16 postignutih golova Blekburna, tandem Širer-Saton je dao čak 12, Širer je na 2 meča dao 2 gola, Kris Saton je postigao 1 het-trik. Ovaj napadački duo, po uzoru na britanske specijalne jedinice, mediji počinju da zovu SAS – Shearer and Sutton. U istom periodu, Junajted je imao skor 4-1-2, zabeležili su remi u meču sa Notingem Forestom, poraženi su na gostovanjima Lidsu i Ipsviču.
Krajem septembra, Blekburn doživljava pomenuti krah u Kupu UEFA, nakon eliminacije od Treleborga, doživljavaju i prvi premijerligaški poraz u sezoni – 1:2 na gostovanju Noriču. Usledio je remi u Njukaslu, pa domaća pobeda na Liverpulom rezultatom 3:2. Oktobar za Mančester Junajted počinje dobro, na Old Trafordu je pobeđen Everton, bilo je 2:0. Sledeće kolo – novi poraz, na gostovanju u Šefildu, Venzdej slavi rezultatom 1:0. Potom je kod kuće pobeđen Vest Hem, takođe sa minimalnih 1:0.
U 11. kolu, na red je došao prvi meč između Blekburn Roversa i Mančester Junajteda u toj sezoni Premijer Lige. Roversi su ovaj duel dočekali na trećem mestu na tabeli, imali su 21 bod, odmah iz njih je bio Junajted sa 19 osvojenih bodova. U tom trenutku, prvoplasirani je bio Njukasl sa 26 bodova, na drugom mestu se nalazio Notingem Forest koji je do tada sakupio 24 boda.
Junajted je opravdao zvanje šampiona i pred 30000 gledalaca je pobedio sa ubedljivih 4:2, uprkos tome što je Blekburn poveo sa 1:0. Prelomni trenutak meča dogodio se u 44. minutu kada je štoper Roversa, Hening Berg skrivio penal i zaradio direktan crveni karton. Nakon izjednačenja iz dosuđenog penala, Roversi nisu mogli da odole poletnom Junajtedu i doživeli su prvi domaći poraz u sezoni. Nakon 11 odigranih kola, Blekburn je zaostajao 8 bodova u odnosu na prvoplasirani Njukasl, Mančester Junajted je imao 1 bod više u odnosu na Roverse.
Poraz od Junajteda nije uzdrmao Roverse, naprotiv, bili su čvrsto rešeni da pokažu da su tim za velika dela. U narednih 7 kola, Blekburn ruši sve pred sobom i ostvaruje 7 pobeda u nizu, čime izbija na 1. mesto u Ligi sa 42 osvojena boda. Mančester Junajted ih prati u stopu – nakon 18. odigranih kola zaostaje za Blekburnom samo 1 bod.
U decembru, Mančester Junajted takođe završava takmičenje u Evropi: u grupi Lige Šampiona u kojoj je za rivale imao Barselonu, Galatasaraj i Geteborg, Junajted zauzima 3. mesto, nakon čega se u potpunosti posvećuje samo domaćim takmičenjima.
U mesecu januaru, Mančester Junajted je dobio veliko pojačanje: 10. januara 1995. godine klub sa Old Traforda je objavio da je doveo prvog strelca Premijer Lige iz prošle sezone – Endi Kol je prešao iz Njukasla u transferu vrednom 7 miliona funti, od čega je 6 miliona plaćeno u novcu, a 1 milion funti je bila procenjena vrednost koju je imao Kit Gilespi, talentovani mladi fudbaler koji je postao član Njukasla. Ovo je bilo zaista ogromno pojačanje za zvanične šampione, Endi Kol je u prethodnoj sezoni postigao 34 gola, a do trenutka transfera je za Njukasl u tekućoj sezoni na 27 mečeva bio strelac 15 golova. Prelazak Endija Kola je postao novi rekordan transfer u Engleskoj, njime je oboren rekord koji je par meseci ranije postavio Blekburn pomenutim transferom Krisa Satona.
Do novog susreta sa Junajtedom, koji je bio na programu 22. januara 1995. godine, Blekburn je odigrao remi bez golova u Lesteru a potom beleži još 4 pobede zaredom. U istom periodu, Junajted igra slabije, i novi meč sa Blekburnom dočekuje sa 3 boda minusa i 2 utakmice više.
U tom, 25. kolu, Mančester Junajted na Old Trafordu pobeđuje Blekburn sa 1:0, gol odluke postiže Erik Kantona u 80. minutu meča. Nakon te utakmice, Blekburn ima samo 1 bod više, ali i dve utakmice manje.
Samo 3 dana kasnije, veliki šok za Junajted: na gostovanju Kristal Palasu, pri rezultatu 1:1, Erik Kantona je isključen zbog grubog prekršaja, da bi nakon toga pri izlasku sa terena, posle verbalnog došlo i do fizičkog obračuna između Kantone i jednog navijača domaćeg tima. Mančester Junajted je kaznio prgavog Francuza sa 20000 funti i odstranjivanjem iz tima do kraja sezone, Fudbalska Asocijacija Engleske je povećala suspenziju na ukupno 8 meseci uz dodatnih 10000 funti kazne. Odsustvo Kantone do kraja sezone je bilo veliki udarac za Mančester Junajted – jedan od faktora koji je doprineo da titula prvaka ne završi na Old Trafordu.
Ni ovaj poraz nije uzdrmao Roverse, u narednih 13 kola, zabeležili su samo 1 poraz uz 8 pobeda i 4 nerešena ishoda. Nakon 37 odigranih kola, Blekburn se nalazio na 1. mestu tabele Premijer Lige sa 83 osvojena boda, Mančester Junajted je bio na drugoj poziciji sa 77 bodova. A onda kreće drama.
U 38. kolu, Blekburn beleži drugi poraz na domaćem terenu, rezultatom 3:2 ih je pobedio Mančester Siti. Zatim pobeđuju Kristal Palas, pa putuju u London na megdan Vest Hemu koji ih dobija rezultatom 2:0, s obzirom da Junajted beleži 2 pobede u nizu, razlika se smanjuje na samo 2 boda. Pretposlednje, 41. kolo, i jedni i drugi igraju kod kuće i beleže pobede, Blekburn nad Njukaslom rezultatom 1:0; Junajted nad Sautemptonom rezultatom 2:1. Pred poslednjih 90 minuta odstojanje ostaje isto – 2 boda. Blekburn ide na noge Liverpulu koji ima sigurno mesto u Kupu UEFA, Mančester Junajted gostuje Vest Hemu. Blekburn sam odlučuje o svojoj sudbini – ukoliko zabeleže pobedu na Enfildu, sigurno su šampioni. Da bi Junajted postao prvak, mora da pobedi u Londonu, a Blekburn ne sme da pobedi u Liverpulu.
Poslednji dan u sezoni, 14. maj 1995. godine. Na Enfildu, svi navijači Liverpula navijaju za legendu kluba Dalgliša i njegove Roverse – koga briga ako se izgubi, samo da omraženi Junajted ne bude prvak Engleske.
U 20. minutu, Alan Širer postiže gol, po 34. put u sezoni trese mrežu, sigurno će biti zlatna kopačka Premijer Lige pošto drugoplasirani na listi strelaca Robi Fauler pre poslednjeg kola zaostaje 8 pogodaka, ali je Šireru mnogo važnije što Blekburn vodi 1:0. Samo 10 minuta kasnije, Vest Hem dolazi u vodstvo na Apton Parku, čini se da je trka za titulu prvaka rešena, posebno kada ovim rezultatima završi prvo poluvreme.
Apton Park, 52. minut – Mančester Junajted postiže gol, sada je rezultat 1:1, 10-ak minuta kasnije poravnava i Liverpul, legendarni Džon Barns je strelac gola. Blekburnu sada opet treba gol, jer ako Junajted postigne još 1 pogodak, titula će završiti na Old Trafordu. Sa približavanjem poslednjih minuta, napetost raste na oba stadiona.
Kulminacija drame počinje u zaustavnom vremenu – u 94. minutu Džejmi Rednap postiže prelep gol iz slobodnog udarca za Liverpul, posle čega Keni Dalgliš pada u očaj, više nema snage da gleda meč. Ako Junajted postigne gol, sve je gotovo, jer Blekburnu onda trebaju 2 gola da bi osvojio tron, a za to nema vremena.
Mančester Junajted steže obruč u Londonu, ali fudbaleri Vest Hema se bore kao da igraju finale Lige Šampiona, u poslednjim sekundama lopta se izbija maltene sa gol linije. Endi Kol je u toku meča imao dve kolosalne šanse, jednu od njih upravo u poslednjim trenucima susreta, ali Ludek Mikloško, češki golman brani nemoguće, bravuroznim odbranama spasava mrežu Vest Hema i rezultat ostaje 1:1.
Kraj meča. Delirijum na Enfildu – Blekburn Rovers je šampion Premijer Lige, prva titula prvaka Engleske stiže na stadion Ivud Park posle 1914. godine kada su Roversi prethodni put bili najbolji tim, ukupno treće šampionsko zvanje za ovaj klub.
U Londonu navijači Vest Hema slave titulu Blekburna, Ludek Mikloško je poneo titulu igrača utakmice, Aleks Ferguson je odmah po završetku meča otišao pravo u svlačionicu, fudbaleri Junajteda su razumljivo popadali po travi nakon poslednjeg sudijskog zvižduka.
Prošle su 4 godine, otkako je lokalni milioner Džek Voker u januaru 1991. godine postao vlasnik Blekburna, kluba koji je voleo još od detinjstva. I pre nego što je postao gazda Roversa, Voker je pomagao klub, davao je novac za izgradnju stadiona, kao i za transfere i plate fudbalera. Kada je postao vlasnik kluba, radio je u skladu sa njegovim životnim geslom: “misli veliko”, obećao je da će učiniti Blekburn najvećim klubom koji je Engleska ikad videla.
Preuzeo je klub u trenutku kada je prošlo 25 godina od poslednje sezone u prvom rangu takmičenja, i dok se Blekburn nalazio tik iznad zone ispadanja u drugoj diviziji. Dva puta je obarao rekord za transfere fudbalera; pored pomenutog prelaska Krisa Satona iz Noriča, Voker je prvi put to uradio kada je 1992. godine doveo Alana Širera iz Sautemptona. Osvajanje titule šampiona Premijer Lige je bila kruna davnog sna.
Posle prve dve sezone u kojima je šampionska trka protekla bez velike neizvesnosti, sezona 1994/95 je bila ispunjena dramom do samog kraja takmičenja – ono na šta smo sada već naviknuti kada je u pitanju Premijer Liga Engleske, jer smo imali priliku da pratimo nekoliko ludački uzbudljivih završnica ovog takmičenja.
Trijumf Blekburna pre tri decenije ostaje upamćen kao jedna od najvećih priča u istoriji Premijer Lige, dokaz kako se i u fudbalu bajke ponekad ostvaruju.
Autor teksta:
Marko Mihić